Позовите: +381 11 411 48 56 | knjigaplus@novaknjiga.com

Многа велика имена светске књижевности нису показивала потенцијал за писање док су били у школи. Неки од њих су били веома слаби ученици. А данас се ниједна добра библиотека не може замислити без њихових дела.
Чувена Шарлота Бронте која је написала роман Џејн Ејр, као осмогодишња ученица писала је једнолично, а слабо је знала граматику, географију, историју, па и остале вештине које су се училе у црквеној школи за ђевојчице у Кауан бриџу коју је похађала.
Вилијам Фокнер писао је поезију још као тинејџер, али за школу није много марио, и већ са 15 година радио је у банци свога деде.
Роберт Гревс описао је у својој аутобиографији Збогом свему поруку директора школе: „Па, збогом, Гревсе, и запамти да је твој најбољи пријатељ корпа за згужвани папир.” Гревс је на то додао да му је директор дао баш добар савет, јер је касније, пишући, правио много корисних биљежака које је затим бацао.
Драмски писац Џорџ Бернард Шо као дете похађао је неколико школа, али је потпуно одустао са 14. Уместо тога читао је о уметности, историји и књижевности и писао за себе. После је говорио да школе нису места образовања, већ затвори у којима се деца држе под кључем да не би сметала својим родитељима.
Херберт Џорџ Велс, аутор чувеног Рата светова, напустио је школу са 11 година, када је његов отац, професионални играч крикета, био тешко повређен.
Марк Твен напустио је школу с 12 година, када му је преминуо отац, да би постао помоћник у штампарији старијег брата.
Џек Лондон је напустио школу са 13 година, али је зато прву књигу приповедака објавио са 24 године.

Tags:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X